Šta je četvrti trimestar?

Za one koji možda nisu čitali na ovu temu ranije, četvrti trimestar je relativno nov pojam. Znamo da se trudnoća prosmatra kroz tri trimestra tj. tri perioda od tri meseca. Uvođenje termina četvrti trimestar podrazumeva da se beba rađa nespremna za samostalan život i da joj treba još 3 meseca da sazri (neurološki, fiziološki, psihološki). Naravno, beba će se i nakon ovog perioda razvijati, ali u prva tri meseca života promene su najveće: beba se rađa sa veoma slabo razvijenim vidom, glavno čulo je čulo dodira, beba ne može da se kreće, čak ni da odigne glavu od podloge! Smatra se da se bebe rađaju “prerano” zato što bi glava prosto bila prevelika za porođaj ukoliko bi se čekalo da beba u stomaku dočeka neurološku zrelost.

Kako možemo da pomognemo bebi da pravilno napreduje u ovom periodu? Osim onog osnovnog što se podrazumeva: da je redovno hranimo i održavamo higijenu, veoma je važno da pravovremeno odgovaramo na sve njene potrebe, a to uključuje i onu za bliskošću. Tako od prvih dana gradimo odnos poverenja i sigurnosti.

Beba je napustila toplinu i sigurnost materice i nije spremna da bude odvojena od roditelja. Ovo za roditelje može biti veoma iscrpljujuće, ali puno lakše ako od početka prihvatimo da je naša uloga da se beba oseća sigurno i srećno u svakom trenutku.

Kako se ja pripremam za ovaj period?

S obzirom na to da sam ovo već jednom prošla i znam šta me čeka, ovog puta se osećam spremnije (što ne mora da znači da zaista i jesam). Imam dete od 3 godine i jasno mi je da može biti veoma velik izazov podmirivati potrebe tek rođene bebe i onog ko je navikao da je sva pažnja njegova. Zato je prvi deo pripreme na četvrti trimestar zapravo pripremiti starije dete na to kako će naš život sa bebom u početku izgledati. Svakodnevno pričamo o tome šta bebe znaju a šta ne kada se rode, šta jedu, kako kake, šta ćemo sve morati da radimo i oko čega će on moći da mi pomogne. Ovo je ujedno i priprema za mene, podsećam se i prisećam kako je to izgledalo i zamišljam se ponovo u toj ulozi.

Pripremam se i psihički 😅 Veliki deo tih priprema se zasniva na jogi za trudnice koju pohađam od početka drugog trimestra kod Dušice iz studija Fit i zdrava mama. Naučila sam neke položaje i metode vizualizacije koji mi pomažu da se opustim u trudnoći, ali i da se fokusiram na ono što dolazi. Iako se ove psihofizičke pripreme i joga pre svega baziraju na pripremama za sam porođaj, mene ujedno asociraju i na sve ono što nakon porođaja dolazi.

Kroz svoj posao sam se srela sa mnogo mama, mahom upravo u trenutku kada su bile u četvrtom trimestru. Sa njima sam razmenjivala iskustva i ideje, pričale smo o tome šta kome pomaže sa kojom vrstom problema sa kojom se susreću u tom periodu i nadam se da sam pokupila sve moguće trikove i cake koje mi mogu pomoći. Ono što je meni lično veeoma važno je i činjenica da ću se ovog puta poroditi u proleće i da ću faktički odmah moći da izađem u šetnju sa bebom, na šta sam prvi put čekala više od mesec dana! Biti zatvoren u stanu sa veoma malom bebom toliko dugo je zaista veliki mentalni izazov.

Ono što svakako mislim da je veoma važno i korisno u četvrtom trimestru zapravo je ono što najbolje znam sa bebama: nošenje! U ovo sam se uverila i pre tri i po godine kada sam prvi put postala mama. Tada nisam znala ni pola onoga što sada znam a ipak je marama za nošenje bila jedna od prvih stvari koju smo kupili za bebu. Probali smo je 5 dana nakon izlaska iz porodilišta. Koliko nam je značila i pomogla valjda ne moram ni da pričam. Dovoljno je to što sam tri i po godine kasnije savetnica za nošenje i vlasnica radnje specijalizovane za marame i nosiljke 😁

Zašto je nošenje toliko važno?

Nošenje bebe, odnosno fizička bliskost je bebi neophodna da bi napredovala. Ovo nije neka fraza već činjenica. Bebina intenzivna potreba za bliskošću sa nama je normalna. I ono važnije: neće trajati večno! Ispunjavanje te potrebe pomaže bebama da rastu i razijaju se. Tako ih učimo da veruju da ih neko voli i da budu mirne i sigurne jer je tako.

Mnoge bebe u prvim mesecima spavaju gotovo isključivo na grudima svojih roditelja. Ja sam sebi to i prvi put olakšala maramom, a tako planiram i sada. Prosto, mnogo je lakše da bebu privežemo na sebe i tako oslobodimo ruke i rasteretimo kičmu, dok u isto vreme bebi pružamo ono što joj je u tom trenutku najpotrebnije: našu blizinu.

Naravno, ne treba se forsirati, već sa nošenjem početi onda kada se za to osećamo spremno, kada se telo odmori i kada steknemo dovoljno samopouzdanja u odnosu sa bebom. Ako se pitate odakle početi sa nošenjem, pročitajte neke od mojih tekstova na blogu, najkorisniji vam mogu biti OVDE ili mi pišite za dodatne savete. Takođe, na instagramu možete pratiti moj #grli_mama_saveti gde ćete naći pregršt kraćih tekstova o nošenju.

Smatram da treba iskoristiti prednosti svih alata i pomagala koji su nam danas dostupni da nam olakšaju prvi period sa bebom. Ipak, pri izboru ovih pomagala treba biti oprezan i ne upadati u zamke kapitalističke overprodukcije. Jedna od stvari koju npr. nikako ne bih preporučila, posebno ne u prvim mesecima, svakako je njihalica.

A šta nam još može biti korisno u ovom periodu?

Osim nošenja, ono što ovog puta svakako planiram je spavanje veoma blizu bebe. Sigurno znate za kolevke koje se mogu u potpunosti spojiti sa bračnim krevetom. Jednu takvu smo izabrali za nas, a uz nju mi je logičan izbor bilo i gnezdo za bebu.

Osim što staje u kolevku (i služi kao redaktor prostora), njega možemo ubaciti između nas ako se za tim ukaže potreba a da ne razmišljamo da li ćemo zgnječiti bebu 😆 Gnezdo je ujedno i mesto koje će bebi biti „sigurna luka“: poznati mirisi i boje pružaće joj sigurnost čak i kada smo u novom i nepoznatom prostoru (a posle ove izolacije nemamo nameru da celo leto provedemo u Beogradu).

Tu su i razna pomagala za dojenje. Iako preterano ne verujem u dejstvo, čajeve za dojenje sam pila i prvi put a planiram i sad. Zatim jastuk za dojenje (bez kog sam dojila 11 meseci i tu grešku ne moram opet ponoviti!) koji sam, kao i gnezdo, uzela kod jednog od naših prvih partnera, domaćeg brenda Oblaci. Tu je naravno i specijalizovana odeća za dojenje i ovde moram da napravim posebnu digresiju.

Baš kada se moj Duca rodio, pojavio se i naš brend odeće za trudnice i mame koje doje a za koji sigurno znate – Tibba. Namenski smo otišli na jedan bazar da bih kupila njihove stvari: majicu i tuniku za dojenje. Ako se pitate da li se isplati uložiti novac u tako specijalizovanu garderobu, ja kažem: O da! Pre svega, kroj im je takav da je moguće da vaša okolina neće ni primetiti da dojite. A drugo, možete ih nositi i kad završite sa periodom dojenja. Mislim da je bio februar ili mart 2017. godine kada sam kupila te stvari i dan danas ih koristim!

Šta ako četvrti trimestar bude teži nego što sam zamislila?

Pošto znam koliko tokom četvrtog trimestra mogu biti preplavljena osećanjima, brigama, nedoumicama, postoji čitav niz ljudi za koje znam da mi mogu pomoći, neki od njih na potpuno neočekivane načine.

Pre svih, tu je Fit i zdrava mama bebi patrola da dođe kod mene i pomogne nam oko svih eventualnih muka sa bebom: oko nege pupka, dojenja, rana od epiziotomije i sl…

Dragocena pomoć oko dojenja mogu mi biti i savetnice poput IBCLC savetnice Dragane ili divnog Marka bez koga nisam sigurna da bih prvi put uspešno dojila iako smo se sreli samo nekoliko puta u porodilištu.

Nešto kasnije, ali čim pre, prijaviću se na masažu za bebe kod divne Nane (https://www.synchronylab.com/) i upoznati tehnike koje će nam pomoći ne samo da se povežemo sa bebom na jedan nov način već i da joj pomognemo kada počnu muke sa grčevima. Nana je inače i dula, a ima i divan program Musical Baby Bonding koji sam nažalost kasno otkrila prvi put, ali zato ga sad sigurno neću propustiti.

Ovo su obuke koje vam mogu pomoći da se uključite u spoljašnji svet, da uključite bebu u taj svet, da se ohrabrite da sa bebom stičete nova iskustva i pre svega: da se povežete sa svojom bebom a to je ono što je njoj u ovom periodu najpotrebnije.

Da zaključim…

Svako ima svoje načine na koje će graditi odnos sa bebom, moj savet je samo da se sa građenjem tog odnosa krene od prvog dana. I naravno, da se taj odnos zasniva na poverenju i osećanju sigurnosti. A ovo dvoje se postiže odgovaranjem na bebine potrebe čak i onda kada vam kažu: “ne navikavaj ga na ruke”!

I za kraj, ostavljam vam moj omiljeni trenutak iz četvrtog trimestra pre nešto više od tri godine

View this post on Instagram

Evo i našeg malog doprinosa dojenju u javnosti. Ovaj snimak je nastao pre tačno dve godine, dakle kad je mali gospodin imao nepuna 4 meseca i bio isključivo dojena beba. Kako sam ga dojila na zahtev, apsolutno je bilo nemoguće da ne dojim na javnim mestima. Alternativa bi bila da po ceo dan sedim kod kuće, što nije svojstveno mojoj prirodi 😁 Tako je naš Duca ručao gde god da smo se zatekli jer #bebabiragde Dojila sam ga svuda: od parka do restorana i, moram priznati, nikada mi nije bilo nelagodno i nikada nisam dobila ni prekoran pogled a kamoli negativan komentar. Moja porodica i prijatelji su mi bili velika podrška u tome. Volela bih da svaka majka može da ima i oseti slobodu da svoje dete doji tamo gde se zatekne, da ne mora da se pokriva ili sakriva. Istina, @tibba.clothes majice pomažu da dojenje bude krajnje diskretno, ali dojila sam ja i u drugoj odeći 😆 A vi? Da li ste dojile/dojite u javnosti? Da li nekad ostanete kod kuće ili planirate izlatak napolje tako da ne morate da dojite napolju?

A post shared by Grli mama (@grli_mama) on Apr 6, 2019 at 3:18am PDT

The post Četvrti trimestar iz drugog ugla appeared first on Grli Mama.

Kao neko ko je studirao srpski jezik, a uz to su mi roditelji izdavači, čitanju sa svojom decom sam se radovala i pre nego što sam ih planirala. Radovala sam se čitanju njima i sa njima, otkirvanju novih svetova, pronalaženju novih naslova za decu ali i prenošenju onoga što sam ja u detinjstvu volela. Ko nas prati redovno zna da imamo jednog trogodišnjaka pa će shodno tome i predlozi za literaturu biti za uzrast od rođenja do 3-4 godine.

Duci sam počela da čitam ili pričam pesmice vrlo rano, a usput smo se upoznavali sa knjižicama kroz razne slikovnice tvrdih korica i malog broja strana. Nikada nisam insistirala na prevelikom broju knjiga već na tome da mu je sadržina zanimljiva i da mogu da se čitaju na više načina. Tako smo danas u situaciji da i sa 3 godine čitamo neke slikovnice koje je voleo kad je imao samo godinu dana (avanture Pepe Prase recimo) 🙂

Prve knjige

Za prve knjige je najbolje birati one sa jakim kontrastima, male i čvrstih korica. Meni su Pčelicina crno-bela izdanja uvek izgledala čudno dok nisam naučila da bebe do četvtrog meseca ne razlikaju boje a najbolje razlikuju upravo kontrast crno-belo. Tek od četvrtog meseca počinju da razlikuju boje i to jarke, tako da je nama za taj uzrast izbor pao na knjižice iz čuvene edicije Bebin dodir. Kasnije smo počeli da kupujemo i knjižice sa jednostavnim tekstom i ilustracijama. Ono što je važno da znamo jeste činjenica da nikad nije rano za čitanje i knjige.

Važno je bebu upoznati sa knjigom kao objektom, a za to su dobre i gumene knjižice za vodu (ima onih koje menjaju boju kad se pokvase) ili šuškave knjige koje sasvim male bebe mogu stavljati u usta (jer tako bebe upoznaju svet oko sebe). Kada beba, odnosno dete raste okruženo knjigama, čitanje mu postaje normalna i očekivana svakodnevna aktivnost. Ljubav prema knjigama se gaji, zato je zalivajte redovno i porašće velika.

Šta mi čitamo ovih dana

Pošto nemamo mnogo knjiga (i igračaka) u izolaciju smo ušli sa ograničenim brojem naslova. Ipak, kada sam shvatila da će vrtiće zatvoriti i da će nam trebati neke nove zanimacije, poručila sam nešto što sam odavno htela da kupim a nisam našla u knjižarama. U pitanju je knjiga Moje čudesno telo u izdanju Kreativnog centra a iz edicije Mali istraživači. Iz ove edicije već imamo i beskrajno volimo Podvodni svet, Svemir, U pokretu i Bube.

Prva knjiga iz ove edicije koju smo uzeli je U pokretu (kod nas u kući popularna kao Vozila) i neverovatno koliko puta smo je pročitali a još uvek je zanimljiva. Neverovatno je da sam tek posle stotog čitanja shvatila da se na baš svakoj strani nalazi golub. Kada dete zapamti gde je golub na svakoj strani možete probati da ga prevarite i kažete da je golub ovog puta na nekom drugom mestu. Mi smo se mnogo puta smejali ovako se igrajući. Ipak, ono što deci zapravo drži pažnju u ovim knjigama su prozorčići koji se otvaraju.

Mislim da su ove knjige odlična zanimacija i za decu od godinu dana, samo im treba prilagoditi način čitanja. Na primer, u ljudskom telu možemo imenovati delove tela, a postoji i deo posvećen prepoznavanju emocija na licu. Ukoliko, kao ja, čekate bebu, odlična je da starijem detetu pokažete kako je beba smeštena u stomaku i kako se postepeno razvija. Ovo nam je ubedljivo najčitanija knjiga od kad je počelo vanredno stanje. U stanju je da je po dva puta dnevno pročitamo od korice do korice s tim što jednom npr. čitamo samo ono što je u prozorčićima, a drugi put sve ono što se ne otvara.

Pored ovih pet knjiga koje nekad čitamo pred spavanje, a češće kao razonodu u toku dana, pažnju mu drže i sve knjige o Peci: Peca i šumski orkestar, Peca svira rok i Peca voli Mocarta. Divno je posmatrati trogodišnjaka kako povezuje instrumente iz različitih knjiga, kako pamti činjenice o dalekim gradovima, kako uživa u klasici jednako kao u dečjim pesmicama i kako prepoznaje električnu gitaru kada je čuje na radiju. Na knjigama o Peci stoji da su za uzrast 3+, ali mislim da možete probati i mnogo ranije da ih listate. Detetu će trebati pomoć da stisne dugmiće za muziku, ali će sigurno uživati u zvucima. Nemojte se zadržavati samo na tekstu ispisanom u knjizi (koji nije preterano bogat) već analizirajte ilustracije: šta sve Peca ima u svojoj sobi, koje životinje sviraju koji instrument i slično.

Zanimljivo mi je da knjižicu Mamoko (Kozikas izdavaštvo) brojevi koja nema ni jedno jedino slovo, može da lista i istražuje i po sat vremena (a ne ume sam da se zaigra igračkama tako dugo). Ilustracije u ovoj knjižici su toliko simpatične i drugačije da će sigurno i roditeljima biti zanimljive, a uz to su veeeoma bogate pa nije ni čudo što dete može toliko dugo da ih analizira. Ipak, definitvno nije za mlađe od recimo 2 godine upravo zbog bogatih ilustracija u kojima mlađem detetu može biti teško da raspozna netipične oblike i životinje.

Neki novi rituali

Ukoliko još ne čitate pred spavanje, sada je dobro vreme da čitanje uvedete u svoju večernju rutinu. Mi smo sa redovnim čitanjem pred spavanje počeli kada je Duca imao oko godinu dana. Bilo ga je užasno teško uspavati pa smo počeli lagano da uvodimo čitanje u našem krevetu kao sredstvo za smirivanje pomahnitalog deteta koje bi samo skakalo uokolo. U ovu svrhu nam je odlično poslužila Antologija srpske poezije za decu. Izbor pesama je prilagođen baš maloj deci, a ilustracije su jednostavne i vedre pa drže pažnju detetu dok mi čitamo.

Kada je progovorio, kraće pesme Duca je vrlo brzo usvajaoo i znao napamet, a vremenom je počeo da pamti i one duže. Osim klasike poput Čika Jove, tu smo se upoznali i za meni omiljenim Duškom Trifunovićem, Mošom Odalovićem i nekim drugim više i manje poznatim dečjim pesnicima.

Knjiga za koju se često hvatamo pred spavanje je knjiga mog detinjstva: Nedostajati. Jedna od retkih knjiga bez gotovo i jedne ilustracije u našoj maloj biblioteci, ali ne i manje zanimljiva od drugih. Mi imamo izdanje iz 1995.
godine, ali se mogu naći i neke novije verzije. Gotovo u svim pričicama glavni likovi su Mrav i Veverica koji dete uvode u svet svakodnevnih apstraktnih pojmova kao što je nedostajanje. Mnoge priče imaju duboku filozofsku poruku ali na površini, to su samo priče o životinjama koje žive u šumi.

Postala nam je draga i knjiga Čudovište iz snova koju možda već znate sa instagrama.

Ako tek špočinjete sa čitanjem pred spavanje, predlažem da počnete sa kraćim formama praćenim ilustracijama kako biste detetu privukli pažnju a vremenom birajte sve duže i duže pesme i priče.

Kako kupovati knjige

Kada kupujem knjige, vodim računa da ispunjavaju jedan od ova dva uslova: da su o temi koja mu je trenutno jako zanimljiva ili pak o temi o kojoj ništa ne zna. Prvi uslov mi omogućava da kroz knjigu nauči nešto novo o onome što mu je već interesantno (U pokretu), dok drugi dopušta da se zainteresuje za nešto novo i otkrije da li ga to zanima ili ne (Bube i… mu dugo nije bila uopšte zanimljiva, mislim da je bar mesec dana nismo ni pipnuli, ali vremenom se zainteresovao i počeo sam da traži da je čitamo. Svemir ga je odmah zaintrigirao i u njoj se upoznao sa raketama, planetama, asteroidima i drugim čudnovatim pojmovima). Takođe, važno mi je da ima dovoljno prostora u ilustracijama da možemo sami nešto da izmišljamo, postavljamo podpitanja i tražimo odgovore na njih.

Mnogi izdavači na svojim sajtovima imaju redovne popuste od 20% ili 30%, kod nekih se može platiti karticama a gotovo svi imaju besplatnu dostavu za kupovinu preko određenog iznosa pa u izolaciji možete kupovati knjige bez odlaska u knjižaru. Osim toga, kupovinom direktno od izdavača podržavate mali biznis koji je u ovom trenutku svakako ugrožen. U normalnim okolnostima ipak najviše volim da kupujem knjige u malim knjižarama pa i vama toplo preporučujem da povedete dete u ovu magičnu kupovinu 🙂 Što bi rekli stikeri na instagram pričama: shop small!

The post Izolacija – vreme za čitanja appeared first on Grli Mama.