Šta je četvrti trimestar?

Za one koji možda nisu čitali na ovu temu ranije, četvrti trimestar je relativno nov pojam. Znamo da se trudnoća prosmatra kroz tri trimestra tj. tri perioda od tri meseca. Uvođenje termina četvrti trimestar podrazumeva da se beba rađa nespremna za samostalan život i da joj treba još 3 meseca da sazri (neurološki, fiziološki, psihološki). Naravno, beba će se i nakon ovog perioda razvijati, ali u prva tri meseca života promene su najveće: beba se rađa sa veoma slabo razvijenim vidom, glavno čulo je čulo dodira, beba ne može da se kreće, čak ni da odigne glavu od podloge! Smatra se da se bebe rađaju “prerano” zato što bi glava prosto bila prevelika za porođaj ukoliko bi se čekalo da beba u stomaku dočeka neurološku zrelost.

Kako možemo da pomognemo bebi da pravilno napreduje u ovom periodu? Osim onog osnovnog što se podrazumeva: da je redovno hranimo i održavamo higijenu, veoma je važno da pravovremeno odgovaramo na sve njene potrebe, a to uključuje i onu za bliskošću. Tako od prvih dana gradimo odnos poverenja i sigurnosti.

Beba je napustila toplinu i sigurnost materice i nije spremna da bude odvojena od roditelja. Ovo za roditelje može biti veoma iscrpljujuće, ali puno lakše ako od početka prihvatimo da je naša uloga da se beba oseća sigurno i srećno u svakom trenutku.

Kako se ja pripremam za ovaj period?

S obzirom na to da sam ovo već jednom prošla i znam šta me čeka, ovog puta se osećam spremnije (što ne mora da znači da zaista i jesam). Imam dete od 3 godine i jasno mi je da može biti veoma velik izazov podmirivati potrebe tek rođene bebe i onog ko je navikao da je sva pažnja njegova. Zato je prvi deo pripreme na četvrti trimestar zapravo pripremiti starije dete na to kako će naš život sa bebom u početku izgledati. Svakodnevno pričamo o tome šta bebe znaju a šta ne kada se rode, šta jedu, kako kake, šta ćemo sve morati da radimo i oko čega će on moći da mi pomogne. Ovo je ujedno i priprema za mene, podsećam se i prisećam kako je to izgledalo i zamišljam se ponovo u toj ulozi.

Pripremam se i psihički 😅 Veliki deo tih priprema se zasniva na jogi za trudnice koju pohađam od početka drugog trimestra kod Dušice iz studija Fit i zdrava mama. Naučila sam neke položaje i metode vizualizacije koji mi pomažu da se opustim u trudnoći, ali i da se fokusiram na ono što dolazi. Iako se ove psihofizičke pripreme i joga pre svega baziraju na pripremama za sam porođaj, mene ujedno asociraju i na sve ono što nakon porođaja dolazi.

Kroz svoj posao sam se srela sa mnogo mama, mahom upravo u trenutku kada su bile u četvrtom trimestru. Sa njima sam razmenjivala iskustva i ideje, pričale smo o tome šta kome pomaže sa kojom vrstom problema sa kojom se susreću u tom periodu i nadam se da sam pokupila sve moguće trikove i cake koje mi mogu pomoći. Ono što je meni lično veeoma važno je i činjenica da ću se ovog puta poroditi u proleće i da ću faktički odmah moći da izađem u šetnju sa bebom, na šta sam prvi put čekala više od mesec dana! Biti zatvoren u stanu sa veoma malom bebom toliko dugo je zaista veliki mentalni izazov.

Ono što svakako mislim da je veoma važno i korisno u četvrtom trimestru zapravo je ono što najbolje znam sa bebama: nošenje! U ovo sam se uverila i pre tri i po godine kada sam prvi put postala mama. Tada nisam znala ni pola onoga što sada znam a ipak je marama za nošenje bila jedna od prvih stvari koju smo kupili za bebu. Probali smo je 5 dana nakon izlaska iz porodilišta. Koliko nam je značila i pomogla valjda ne moram ni da pričam. Dovoljno je to što sam tri i po godine kasnije savetnica za nošenje i vlasnica radnje specijalizovane za marame i nosiljke 😁

Zašto je nošenje toliko važno?

Nošenje bebe, odnosno fizička bliskost je bebi neophodna da bi napredovala. Ovo nije neka fraza već činjenica. Bebina intenzivna potreba za bliskošću sa nama je normalna. I ono važnije: neće trajati večno! Ispunjavanje te potrebe pomaže bebama da rastu i razijaju se. Tako ih učimo da veruju da ih neko voli i da budu mirne i sigurne jer je tako.

Mnoge bebe u prvim mesecima spavaju gotovo isključivo na grudima svojih roditelja. Ja sam sebi to i prvi put olakšala maramom, a tako planiram i sada. Prosto, mnogo je lakše da bebu privežemo na sebe i tako oslobodimo ruke i rasteretimo kičmu, dok u isto vreme bebi pružamo ono što joj je u tom trenutku najpotrebnije: našu blizinu.

Naravno, ne treba se forsirati, već sa nošenjem početi onda kada se za to osećamo spremno, kada se telo odmori i kada steknemo dovoljno samopouzdanja u odnosu sa bebom. Ako se pitate odakle početi sa nošenjem, pročitajte neke od mojih tekstova na blogu, najkorisniji vam mogu biti OVDE ili mi pišite za dodatne savete. Takođe, na instagramu možete pratiti moj #grli_mama_saveti gde ćete naći pregršt kraćih tekstova o nošenju.

Smatram da treba iskoristiti prednosti svih alata i pomagala koji su nam danas dostupni da nam olakšaju prvi period sa bebom. Ipak, pri izboru ovih pomagala treba biti oprezan i ne upadati u zamke kapitalističke overprodukcije. Jedna od stvari koju npr. nikako ne bih preporučila, posebno ne u prvim mesecima, svakako je njihalica.

A šta nam još može biti korisno u ovom periodu?

Osim nošenja, ono što ovog puta svakako planiram je spavanje veoma blizu bebe. Sigurno znate za kolevke koje se mogu u potpunosti spojiti sa bračnim krevetom. Jednu takvu smo izabrali za nas, a uz nju mi je logičan izbor bilo i gnezdo za bebu.

Osim što staje u kolevku (i služi kao redaktor prostora), njega možemo ubaciti između nas ako se za tim ukaže potreba a da ne razmišljamo da li ćemo zgnječiti bebu 😆 Gnezdo je ujedno i mesto koje će bebi biti „sigurna luka“: poznati mirisi i boje pružaće joj sigurnost čak i kada smo u novom i nepoznatom prostoru (a posle ove izolacije nemamo nameru da celo leto provedemo u Beogradu).

Tu su i razna pomagala za dojenje. Iako preterano ne verujem u dejstvo, čajeve za dojenje sam pila i prvi put a planiram i sad. Zatim jastuk za dojenje (bez kog sam dojila 11 meseci i tu grešku ne moram opet ponoviti!) koji sam, kao i gnezdo, uzela kod jednog od naših prvih partnera, domaćeg brenda Oblaci. Tu je naravno i specijalizovana odeća za dojenje i ovde moram da napravim posebnu digresiju.

Baš kada se moj Duca rodio, pojavio se i naš brend odeće za trudnice i mame koje doje a za koji sigurno znate – Tibba. Namenski smo otišli na jedan bazar da bih kupila njihove stvari: majicu i tuniku za dojenje. Ako se pitate da li se isplati uložiti novac u tako specijalizovanu garderobu, ja kažem: O da! Pre svega, kroj im je takav da je moguće da vaša okolina neće ni primetiti da dojite. A drugo, možete ih nositi i kad završite sa periodom dojenja. Mislim da je bio februar ili mart 2017. godine kada sam kupila te stvari i dan danas ih koristim!

Šta ako četvrti trimestar bude teži nego što sam zamislila?

Pošto znam koliko tokom četvrtog trimestra mogu biti preplavljena osećanjima, brigama, nedoumicama, postoji čitav niz ljudi za koje znam da mi mogu pomoći, neki od njih na potpuno neočekivane načine.

Pre svih, tu je Fit i zdrava mama bebi patrola da dođe kod mene i pomogne nam oko svih eventualnih muka sa bebom: oko nege pupka, dojenja, rana od epiziotomije i sl…

Dragocena pomoć oko dojenja mogu mi biti i savetnice poput IBCLC savetnice Dragane ili divnog Marka bez koga nisam sigurna da bih prvi put uspešno dojila iako smo se sreli samo nekoliko puta u porodilištu.

Nešto kasnije, ali čim pre, prijaviću se na masažu za bebe kod divne Nane (https://www.synchronylab.com/) i upoznati tehnike koje će nam pomoći ne samo da se povežemo sa bebom na jedan nov način već i da joj pomognemo kada počnu muke sa grčevima. Nana je inače i dula, a ima i divan program Musical Baby Bonding koji sam nažalost kasno otkrila prvi put, ali zato ga sad sigurno neću propustiti.

Ovo su obuke koje vam mogu pomoći da se uključite u spoljašnji svet, da uključite bebu u taj svet, da se ohrabrite da sa bebom stičete nova iskustva i pre svega: da se povežete sa svojom bebom a to je ono što je njoj u ovom periodu najpotrebnije.

Da zaključim…

Svako ima svoje načine na koje će graditi odnos sa bebom, moj savet je samo da se sa građenjem tog odnosa krene od prvog dana. I naravno, da se taj odnos zasniva na poverenju i osećanju sigurnosti. A ovo dvoje se postiže odgovaranjem na bebine potrebe čak i onda kada vam kažu: “ne navikavaj ga na ruke”!

I za kraj, ostavljam vam moj omiljeni trenutak iz četvrtog trimestra pre nešto više od tri godine

View this post on Instagram

Evo i našeg malog doprinosa dojenju u javnosti. Ovaj snimak je nastao pre tačno dve godine, dakle kad je mali gospodin imao nepuna 4 meseca i bio isključivo dojena beba. Kako sam ga dojila na zahtev, apsolutno je bilo nemoguće da ne dojim na javnim mestima. Alternativa bi bila da po ceo dan sedim kod kuće, što nije svojstveno mojoj prirodi 😁 Tako je naš Duca ručao gde god da smo se zatekli jer #bebabiragde Dojila sam ga svuda: od parka do restorana i, moram priznati, nikada mi nije bilo nelagodno i nikada nisam dobila ni prekoran pogled a kamoli negativan komentar. Moja porodica i prijatelji su mi bili velika podrška u tome. Volela bih da svaka majka može da ima i oseti slobodu da svoje dete doji tamo gde se zatekne, da ne mora da se pokriva ili sakriva. Istina, @tibba.clothes majice pomažu da dojenje bude krajnje diskretno, ali dojila sam ja i u drugoj odeći 😆 A vi? Da li ste dojile/dojite u javnosti? Da li nekad ostanete kod kuće ili planirate izlatak napolje tako da ne morate da dojite napolju?

A post shared by Grli mama (@grli_mama) on Apr 6, 2019 at 3:18am PDT

The post Četvrti trimestar iz drugog ugla appeared first on Grli Mama.

Kada je pravo vreme za onbuhimo?

Onbu je nosiljka kreirana pre svega za nošenje na leđima, a zbog svog karakterističnog dizajna pogodna je za korišćenje tek kada beba počne da stoji. Pošto ova nosiljka nema pojas, bebine noge se provlače kroz naramenice. Ukoliko beba nema čvrstu kontrolu trupa, a posebno ako se još nije samostalno posela, beba bi kad ubaci ruke unutra mogla da isklizne sa strane. Zbog ovoga je veoma važno da je beba veoma stabilna, da sedi samostalno, a idealno da se sama podiže na noge (uz nameštaj). Ukoliko bebu već niste nosili na leđima, ne bi bilo loše da je naviknete na taj položaj u nosiljci koju već imate (ako ima tu opciju).

Ima situacija u kojima je jednostavno lakše nositi onbuhimo nego bilo koju drugu nosiljku. Kada dete tek prohoda i želi stalno da bude na svojim nogicama, onbuhimo je lako staviti na leđa poput ranca. Tako uvek imamo brzlo i lako dostupnu nosiljku koja nam ne smeta, a pomoći će nam da umorno dete za čas spakujemo na leđa.

Kako se koristi onbuhimo

U zavisnosti od uzrasta deteta biraćemo i različite načine da ga stavimo na leđa. Decu koja još ne stoje skroz stabilno (pridržavaju se uz nameštaj) najlakše je staviti tako što dete stavimo da sedne na nosiljku a zatim prebacimo na leđa, kao što je prikazano na ovom videu:

Decu koja stoje stabilno možemo staviti tako što ćemo im dok stoje provući noge kroz naramenice, čučnemo leđima okrenuti ka detetu i samo ga podignemo kao ranac 🙂

A oni najhrabriji i nešto iskusniji mogu probati kao čuvena holandska savetnica Hedvih, poznatija kao Wrap you in love, na ovom promo videu rađenom upravo za LennyLamb (oko 20. sekunde).

Zašto sam se toliko zaljubila u ove nosiljke

Kada je moje dete počelo zaista da hoda, što je bilo sa nekih 14-15 meseci, mnogo mi je značilo da odem sa njim peške do prodavnice jer nije želeo da bude u kolicima. Ipak, u povratku iz kupovine bilo je nemoguće kontrolisati nesigirnog hodača i nositi gomile kesa, pa smo razvili naš mali sistem: do prodavnice smo išli peške, usput istraživali i zagledali sve što može biti zanimljivo. U prodavnici mi je bio uglavnom u kolicima gde smo mogli lepo da pričamo o stvarima koje nas okružuju, a pri izlasku iz marketa bih ga stavila u onbu koji je spreman čekao na leđima. Tako smo do kuće stizali brzo i sigurno a usput mogli da pričamo o svemu što vidimo bez zaustavljanja da se ja sagnem ili ga podignem kako bismo bili na istom nivou.

Vremenom sam shvatila da mi je lakše nositi onbuhimo svuda sa sobom nego da guram prazna kolica po sat-dva zbog petnaestak minuta vožnje u njima. Tako smo počeli da idemo u istraživačke šetnje po obližnjoj šumi, po stazicama kojima ne bismo mogli da prođemo kolicima. Odjednom, nosiljka o kojoj sam najmanje razmišljala i najmanje znala, postala mi je najbolji saveznik!

Ono što je još fenomenalno kod ove nosiljke je što nema pojas pa se i u letnjim mesecima manje znojimo. Opet, nošenje na leđima samo po sebi je prijatnije jer se na leđima manje znojimo nego na stomaku i grudima.

Ima li onbu neku manu?

Nažalost, da. Koliko je prednost to što onbuhimo nema pojas, toliko je i mana. Nositi bez pojasa znači da se težina deteta distribuira na ramena i prsa ali ne i na struk. Osobe sa osetljivim ramenima će imati problem da se naviknu na ovakvo nošenje, ali kao i za svako drugo nošenje, i za ovo je potreban trening. Ne treba forsirati sebe već početi sa kraćim relacijama, vežbati po kući, a vremenom ćete lako doći do toga da sa onbuhimom pređete više kilometara bez mnogo problema. Opet, ako koristite onbu, znači da imate dete koje hoda i koje neće ni želeti da se nosi satima.

Od ovog nedostatka meni je mnogo važnije to što visoko postavljeno dete vidi isto što i ja, jasno me čuje i učestvuje u interakciji s drugim ljudima na jedan nov način. Umesto pasivnog posmatranja sveta iz kolica, dete visoko na leđima može detaljno da osmotri lica i ekspresije naših sagovornika i sve ono što je krojeno prema svetu odraslih (dakle sve što nas okružuje). Ovo su prvi koraci ka pravoj socijalizaciji (jer socijalizacija nije samo uvođenje deteta u svet druge dece, već uvođenje u svet). Takođe, u onbuhimu se odlično vežba centar za ravnotežu i dete se priprema za hodanje.

LennyLamb onbuhimo

Kao i sve ostale svoje proizvode, i onbuhimo LennyLamb pravi od svojih tkanih marama pa je izbor dezena možda i prevelik! Osim toga, ovaj njihov model dolazi u dve veličine: standard i toddler. Standard je namenjen deci koja nose veličinu odeće najmanje 74, a toddler od odeće 86 nadalje. Sve dezene odmah dostupne možete videti OVDE, ili nas pratite redovno na društvenim mrežama kako biste videli kada ćemo ponovo poručivati LennyLamb i tada svoj omiljeni dezen možete kupiti sa 10% popusta.

Za koji god tip nosiljke da se odlučite, uživajte u nošenju!

The post Nosi me visoko, da upoznam svet! appeared first on Grli Mama.

Kao neko ko je studirao srpski jezik, a uz to su mi roditelji izdavači, čitanju sa svojom decom sam se radovala i pre nego što sam ih planirala. Radovala sam se čitanju njima i sa njima, otkirvanju novih svetova, pronalaženju novih naslova za decu ali i prenošenju onoga što sam ja u detinjstvu volela. Ko nas prati redovno zna da imamo jednog trogodišnjaka pa će shodno tome i predlozi za literaturu biti za uzrast od rođenja do 3-4 godine.

Duci sam počela da čitam ili pričam pesmice vrlo rano, a usput smo se upoznavali sa knjižicama kroz razne slikovnice tvrdih korica i malog broja strana. Nikada nisam insistirala na prevelikom broju knjiga već na tome da mu je sadržina zanimljiva i da mogu da se čitaju na više načina. Tako smo danas u situaciji da i sa 3 godine čitamo neke slikovnice koje je voleo kad je imao samo godinu dana (avanture Pepe Prase recimo) 🙂

Prve knjige

Za prve knjige je najbolje birati one sa jakim kontrastima, male i čvrstih korica. Meni su Pčelicina crno-bela izdanja uvek izgledala čudno dok nisam naučila da bebe do četvtrog meseca ne razlikaju boje a najbolje razlikuju upravo kontrast crno-belo. Tek od četvrtog meseca počinju da razlikuju boje i to jarke, tako da je nama za taj uzrast izbor pao na knjižice iz čuvene edicije Bebin dodir. Kasnije smo počeli da kupujemo i knjižice sa jednostavnim tekstom i ilustracijama. Ono što je važno da znamo jeste činjenica da nikad nije rano za čitanje i knjige.

Važno je bebu upoznati sa knjigom kao objektom, a za to su dobre i gumene knjižice za vodu (ima onih koje menjaju boju kad se pokvase) ili šuškave knjige koje sasvim male bebe mogu stavljati u usta (jer tako bebe upoznaju svet oko sebe). Kada beba, odnosno dete raste okruženo knjigama, čitanje mu postaje normalna i očekivana svakodnevna aktivnost. Ljubav prema knjigama se gaji, zato je zalivajte redovno i porašće velika.

Šta mi čitamo ovih dana

Pošto nemamo mnogo knjiga (i igračaka) u izolaciju smo ušli sa ograničenim brojem naslova. Ipak, kada sam shvatila da će vrtiće zatvoriti i da će nam trebati neke nove zanimacije, poručila sam nešto što sam odavno htela da kupim a nisam našla u knjižarama. U pitanju je knjiga Moje čudesno telo u izdanju Kreativnog centra a iz edicije Mali istraživači. Iz ove edicije već imamo i beskrajno volimo Podvodni svet, Svemir, U pokretu i Bube.

Prva knjiga iz ove edicije koju smo uzeli je U pokretu (kod nas u kući popularna kao Vozila) i neverovatno koliko puta smo je pročitali a još uvek je zanimljiva. Neverovatno je da sam tek posle stotog čitanja shvatila da se na baš svakoj strani nalazi golub. Kada dete zapamti gde je golub na svakoj strani možete probati da ga prevarite i kažete da je golub ovog puta na nekom drugom mestu. Mi smo se mnogo puta smejali ovako se igrajući. Ipak, ono što deci zapravo drži pažnju u ovim knjigama su prozorčići koji se otvaraju.

Mislim da su ove knjige odlična zanimacija i za decu od godinu dana, samo im treba prilagoditi način čitanja. Na primer, u ljudskom telu možemo imenovati delove tela, a postoji i deo posvećen prepoznavanju emocija na licu. Ukoliko, kao ja, čekate bebu, odlična je da starijem detetu pokažete kako je beba smeštena u stomaku i kako se postepeno razvija. Ovo nam je ubedljivo najčitanija knjiga od kad je počelo vanredno stanje. U stanju je da je po dva puta dnevno pročitamo od korice do korice s tim što jednom npr. čitamo samo ono što je u prozorčićima, a drugi put sve ono što se ne otvara.

Pored ovih pet knjiga koje nekad čitamo pred spavanje, a češće kao razonodu u toku dana, pažnju mu drže i sve knjige o Peci: Peca i šumski orkestar, Peca svira rok i Peca voli Mocarta. Divno je posmatrati trogodišnjaka kako povezuje instrumente iz različitih knjiga, kako pamti činjenice o dalekim gradovima, kako uživa u klasici jednako kao u dečjim pesmicama i kako prepoznaje električnu gitaru kada je čuje na radiju. Na knjigama o Peci stoji da su za uzrast 3+, ali mislim da možete probati i mnogo ranije da ih listate. Detetu će trebati pomoć da stisne dugmiće za muziku, ali će sigurno uživati u zvucima. Nemojte se zadržavati samo na tekstu ispisanom u knjizi (koji nije preterano bogat) već analizirajte ilustracije: šta sve Peca ima u svojoj sobi, koje životinje sviraju koji instrument i slično.

Zanimljivo mi je da knjižicu Mamoko (Kozikas izdavaštvo) brojevi koja nema ni jedno jedino slovo, može da lista i istražuje i po sat vremena (a ne ume sam da se zaigra igračkama tako dugo). Ilustracije u ovoj knjižici su toliko simpatične i drugačije da će sigurno i roditeljima biti zanimljive, a uz to su veeeoma bogate pa nije ni čudo što dete može toliko dugo da ih analizira. Ipak, definitvno nije za mlađe od recimo 2 godine upravo zbog bogatih ilustracija u kojima mlađem detetu može biti teško da raspozna netipične oblike i životinje.

Neki novi rituali

Ukoliko još ne čitate pred spavanje, sada je dobro vreme da čitanje uvedete u svoju večernju rutinu. Mi smo sa redovnim čitanjem pred spavanje počeli kada je Duca imao oko godinu dana. Bilo ga je užasno teško uspavati pa smo počeli lagano da uvodimo čitanje u našem krevetu kao sredstvo za smirivanje pomahnitalog deteta koje bi samo skakalo uokolo. U ovu svrhu nam je odlično poslužila Antologija srpske poezije za decu. Izbor pesama je prilagođen baš maloj deci, a ilustracije su jednostavne i vedre pa drže pažnju detetu dok mi čitamo.

Kada je progovorio, kraće pesme Duca je vrlo brzo usvajaoo i znao napamet, a vremenom je počeo da pamti i one duže. Osim klasike poput Čika Jove, tu smo se upoznali i za meni omiljenim Duškom Trifunovićem, Mošom Odalovićem i nekim drugim više i manje poznatim dečjim pesnicima.

Knjiga za koju se često hvatamo pred spavanje je knjiga mog detinjstva: Nedostajati. Jedna od retkih knjiga bez gotovo i jedne ilustracije u našoj maloj biblioteci, ali ne i manje zanimljiva od drugih. Mi imamo izdanje iz 1995.
godine, ali se mogu naći i neke novije verzije. Gotovo u svim pričicama glavni likovi su Mrav i Veverica koji dete uvode u svet svakodnevnih apstraktnih pojmova kao što je nedostajanje. Mnoge priče imaju duboku filozofsku poruku ali na površini, to su samo priče o životinjama koje žive u šumi.

Postala nam je draga i knjiga Čudovište iz snova koju možda već znate sa instagrama.

Ako tek špočinjete sa čitanjem pred spavanje, predlažem da počnete sa kraćim formama praćenim ilustracijama kako biste detetu privukli pažnju a vremenom birajte sve duže i duže pesme i priče.

Kako kupovati knjige

Kada kupujem knjige, vodim računa da ispunjavaju jedan od ova dva uslova: da su o temi koja mu je trenutno jako zanimljiva ili pak o temi o kojoj ništa ne zna. Prvi uslov mi omogućava da kroz knjigu nauči nešto novo o onome što mu je već interesantno (U pokretu), dok drugi dopušta da se zainteresuje za nešto novo i otkrije da li ga to zanima ili ne (Bube i… mu dugo nije bila uopšte zanimljiva, mislim da je bar mesec dana nismo ni pipnuli, ali vremenom se zainteresovao i počeo sam da traži da je čitamo. Svemir ga je odmah zaintrigirao i u njoj se upoznao sa raketama, planetama, asteroidima i drugim čudnovatim pojmovima). Takođe, važno mi je da ima dovoljno prostora u ilustracijama da možemo sami nešto da izmišljamo, postavljamo podpitanja i tražimo odgovore na njih.

Mnogi izdavači na svojim sajtovima imaju redovne popuste od 20% ili 30%, kod nekih se može platiti karticama a gotovo svi imaju besplatnu dostavu za kupovinu preko određenog iznosa pa u izolaciji možete kupovati knjige bez odlaska u knjižaru. Osim toga, kupovinom direktno od izdavača podržavate mali biznis koji je u ovom trenutku svakako ugrožen. U normalnim okolnostima ipak najviše volim da kupujem knjige u malim knjižarama pa i vama toplo preporučujem da povedete dete u ovu magičnu kupovinu 🙂 Što bi rekli stikeri na instagram pričama: shop small!

The post Izolacija – vreme za čitanja appeared first on Grli Mama.

Ali da li to znači da spadaju u onu vrstu koja ostaje u gnezdu i čeka roditelje da donesu hranu?

Mladunaci koji ostaju u gnezdu rađaju se za zatvorenim očima i ušima (kao kučići) što definitivno nije slučaj s našim bebama. Takođe, ove vrste su rođene spremne da budu same satima. Ljudske bebe nemaju tu sposobnost — počinju da plaču čim osete da su same!

Nošenče

U koju onda grupu spadaju ljudske bebe? One su “mladunci koji se nose”. Ovaj tip su biolozi prvi put ponudili 1970. godine. Mladunci koji se nose su sisari koje jedan od roditelja nosi jer sami ne mogu da se kreću ili mogu ali vrlo ograničeno. Njihov generalni nivo razvoja odgovara mladuncima koji napuštaju gnezdo, ali njihova stopala i dlanovi su okrenuti ka unutra kako bi mogli da se uhvate za krzno roditelja. Zakrivljenost bebinih nogu pomaže joj da aktivno učestvuje u nošenju.

Kada priđete bebi koja leži, desi se nešto zanimljivo: odmah širi noge i podiže ih u položaj dubokog čučnja. Tako se sprema za nošenje na boku. Još dva refleksa nam ukazuju na to da su bebe rođene da budu nošene: refleks hvatanja i Moroov refleks (širenje ruku i pružanje prstiju kao da želi nešto da uhvati kada beba ima utisak da pada). Ovo su samo neke od stvari koje nam ukazuju da su naše bebe predodređene da ih nosimo.

Nosi me u pokretu

Da li ste primetili da je vaša beba najsrećnija kada je nosite i to dok hodate? Ljudski mladunci vole pokret! Bez fizičkog kontakta i kretanja nijedno dete ne može se pravilno razvijati. Kod prevremeno rođenih beba fizički kontakt i kretanje imaju terapeutsko dejstvo. A iskustvo nas je naučilo da ono što je dobro za decu u posebnim okolnostima, dobro je za svu decu. Kada je nosimo, beba se oseća potpuno bezbedno i prihvaćeno i sva njena čula su stimulisana. I to ne samo ona osnovna: čulo vida, mirisa, sluh i dodir, već i u širem smislu — ceo vestibularni sistem (zadužen za održavanje ravnoteže) i taktilni sistem. Oba ova sistema omogućavaju da se stimulansi obrade i da beba na njih reaguje na odgovarajući način. Bebe jednostavno vole da se nose, ljuljuškaju, maze. To ih umiruje i stimuliše. Postaju srećnije i smirenije. Uz to, postaju i pametnije i samopouzdanije.

Tu si znači postojiš

Naše bebe tek oko 9. meseca postaju svesne da stvari koje ne vide postoje. Dakle, do nekog 9. meseca vaša beba misli da vi ne postojite ako ne može da vas vidi. Zato beba ne može da se suzdrži od plakanja kada oseti da je ostavljena sama. Ne samo to, beba je tada veoma uplašena. Postoji samo jedno rešenje u ovim situacijama: podignite svoju bebu, nunajte je, dojite je, držite je uz sebe i ne spuštajte prebrzo nakon uzimanja.

Povezivanje kroz nošenje

Nijedan čovek ne može živeti bez neke vrste veze sa drugim ljudskim bićem. Zašto? Zato što samo kroz prisustvo druge osobe možemo imati osećaj pripadanja i sigurnosti. I samo u prisustvu druge osobe se možemo posvetiti drugima. Osećaj pripadanja i sigurnosti s jedne strane, i posvećivanje drugima s druge, izvor su života.

Deci su pripadanje i sigurnost ključni za preživljavanje na veoma konkretan način: bebe nisu sposobne da se brane! Preživljavanje nije moguće bez roditeljske brige. Deca svoje roditelje vole bezuslovno, priroda se za to pobrinula. Ipak, roditeljska privrženost nije tako bezuslovna. Potreban je jedan faktor da bi se pravilno razvila i to posebno na samom početku razvoja odnosa: fizički kontakt. Samo tada će se razviti i emotivna veza koju ni nebrojene besane noći neće moći da poremete.

Svi roditelji žele da budu uspešni u svojoj novoj ulozi i sve bebe žele da budu prihvaćene i sigurne. Fizički kontak omogućava i jedno i drugo. Nošenje bebe u nosiljci ovo umnogome olakšava i podiže odnos roditelja i bebe na mnogo različitih načina.

The post Bebe su rođene da budu nošene appeared first on Grli Mama.

1. Bebu, posebno u sezoni jesen/zima nećete odmah izvesti napolje u dužu šetnju. Ako budete sreće kao ja da po minusu rodite dete sa respiratornim problemima, možda nećete smeti i celih mesec dana u šetnju. Samim tim, kolica nisu “must” u prvim nedeljama. U te prve kratkotrajne šetnje bebu možete izvesti u marami, a ona će sasvim sigurno više uživati u vašoj blizini nego u kolicima. Ne jednom mi se desilo da bebu od 2-3 meseca nosim u jednoj ruci, a drugom guram prazna kolica. Pomozite sebi i nemojte dozvoliti da se nađete u toj situaciji. Za nošenje novorođenčeta uvek preporučujem elastičnu maramu, a sve o njoj možete videti OVDE.
2. Kolicima je užasno teško kretati se kroz prodavnice. Odlazak po osnovne potrepštine će sigurno biti lakši sa bebom privezanom za sebe nego sa glomaznim kolicama. Ako imate sreće da vaša najbliža prodavnica nema bar jedan stepenik, velika je verovatnoća da su rafovi toliko usko postavljeni da ćete kolica morati da ostavite u nekom delu prodavnice dok pokupite sve što vam treba. U većinu pekara ili prodavnica zdrave hrane kolica nećete ni moći da ugurate.
3. Nervoznu bebu možete staviti u maramu i dok ste kod kuće kako biste je u isto vreme umirili ali i obavili neke osnovne obaveze. Mnogo je lakše skuvati ručak, a da usput ne zagori, sa mirnom bebom na sebi.
4. Kolica su super kada znate da nema parkiranih kola na trotoaru, ali sa bebom na sebi nećete brinuti i ako vas iznenadi nepristojni vozač zbog kog morate sići na ulicu. Još ako živite u ulici kojom prolaze autobusi a nesavesni vozači se parkiraju gde stignu, nervoza je zagarantovana pri svakom izlasku napolje.
5. Dok niste ostali u drugom stanju verovatno niste ni slutili da vam se život može pretvoriti u pakao samo zato što ispred ulaza imate 2-3 stepenika. Stvar postaje višestruko gora ako živite u zgradi bez lifta. Tu nastaju dileme: da li ostaviti kolica u prizemlju i nadati se da ćete ih zateći tu i sutradan ili ih pak držati u gepeku kola pa silaziti sa bebom u rukama ili, najgora opcija, spuštati kolica svaki dan niz stepenica a po povratku ih nositi ponovo gore. U ovom scenariju jedan roditelj nema šanse da izađe sam sa bebom napolje. Sa nosiljkom ili maramom nemate ovu brigu uopšte. Samo lagano i pažljivo niz stepenice.
6. Odlazak na planinu ili odmor u prirodi sa šetnjama po neasfaltiranim stazama ostaće vam u mnogo lepšoj uspomeni ako bebu stavite uz sebe a kolica zaboravite kod kuće. Uz to, ostaće vam više mesta u kolima za sve potrebne stvari za bebu. U našem slučaju čak nismo morali daleko da odemo: u blizini nam je šuma i uživala sam da idem u šetnje i istražujem delove kojima sa kolicima nisam mogla ni da priđem (iako smo imali kolica sa velikim točkovima na naduvavanje upravo da bismo mogli da idemo po svim mogućim terenima).
7. Ako je razlika između dece mala, nosiljke će vam umnogome olakšati život! Sa ovim još nemam lično iskustvo, ali veliki broj mojih mušterija su upravo trudnice koje čekaju drugo dete! Kada imate dete koje morate držati za ruku, mnogo je lakše da su vam obe ruke slobodne nego da jednom gurate kolica.
8. Vožnja gradskim prevozom je ponekad nemoguća. U Beogradu nikad ne znate da li će naići niskopodni autobus ili onaj sa stepenicama. Na mnogim tramvajskim linijama uopšte ne idu novi tramvaji, a u one stare je nemoguće ubaciti kolica (osim ako ih prvo ne sklopite). Čak i kada je najveća gužva, kada vas vide sa bebom na prsima, niko neće moći da odoli tom prizoru i sasvim sigurno će vam neko ustupiti mesto. Za dve godine koliko sam se redovno kretala prevozom sa detetom u nosiljci, nisam imala nijedno loše iskustvo. Osim možda baba koje žele da ga pomaze po licu.
9. Guranje praznih kolica satima da bi se vaš dvogodišnjak odmorio u njima 15ak minuta može da bude jako dosadno. Umesto toga, u ranac ili torbu možete ubaciti ring-sling, onbuhimo ili neku kompaktnu nosiljku poput Boba Air. Kada se malac umori, na brzinu ga smestite na svoja leđa ili bok odakle će sve moći da vidi ali i da odspava ako je potrebno.

Nositi bebu ne mora biti ni teško ni naporno. Izaberite pravi tip nosiljke za sebe i svoju bebu i osetićete jednu trećinu njene težine! Ona će uživati u vašem mirisu i ritmu hoda, baš kao dok je bila u stomaku, a vi ćete prevazići razne vidove prepreka koje postoje kada gurate kolica (ili ste sami kod kuće sa bebom). Ako vam praktičnost nošenja nije dovoljna da biste se upustili u tu avanturu, pročitajte OVDE zašto je sve nošenje važno. Odlučite li se da nosite svoju bebu, a ne znate kako da izaberete nosiljku ili imate neke druge nedoumice, pročitajte ostale tekstove na blogu ili mi se javite. Takođe, u našem web-shopu naći ćete velik izbor nosiljki i marama koje su potpuno bezbedne za vašu kičmu i za pravilan razvoj vaše bebe.

The post Nošenje je bolje od kolica appeared first on Grli Mama.

Kada: 2. novembra u 11:00 sati

Gde: u Kneza Danila 45, u prodavnici Grli mama u suterenu

Ko: naša savetnica za nošenje Isidora

Šta: odgovara na SVA vaša pitanja pa slobodno ponesite svoju maramu ili nosiljku

Šta je ovog puta posebno: POPUSTI! 10% na Boba, LennyLamb, Calin Bleu i Emeibaby marame i nosiljke dok traje druženje (popust se ne odnosi na već snižene artikle)

Prijave: potvrdite prisustvo na facebook eventu koji je na ovom linku.

Ako još niste bili na našim druženjima, očekuju vas kafa i čaj, mesto za povijanje bebe, mesto da spustite bebu dok isprobavate nosiljke, demo lutka za probu marama i nosiljki (prvo s lutkom, pa tek onda s bebom). Naš kutak je mali ali sladak i topao. Čekamo vas!

The post Bebonoseće druženje i popusti u našoj radnji appeared first on Grli Mama.

Da li su tkane marame samo za bebe? Da li je deblja marama loš izbor za tople dane? Da li se debele „dekice“ zaista „same motaju“ i trpe šljampavo vezanje? Gramaža tkanih marama je postala moderni bebonoseći fetiš i,iako je veoma važna, postoje mnoga pogrešna uverenja u vezi sa težinom marame. Pa, hajde da vidimo neke istine i zablute o gramaži tkane marame.

Tanke marame su samo za male bebe

Zabluda: tanke marame je lakše vezati sa novorođenčetom ili malom bebom, ali se udobno i bezbedno mogu koristiti i sa starijom decom. Istina je da tanji material nije tako udoban na ramenima i to se sve više oseti kako beba postaje teža. Ipak, ako se marama pravilno zategne i ukloni sav višak, ne bi trebalo da bude problema ni pri nošenju većeg deteta (posebno kada marama ima neklizajuću strukturu). Sve zavisi od ličnih preferencija: neko voli tanje marame čak i sa većom decom, a neko drugi ne.

Deblje marame su bolje za veću decu

Istina: tanje marame je lakše vezati sa novorođenčetom ili malom bebom dok je teže (ali ne i nemoguće) namestiti malu bebu u pravilan položaj u debeloj marami. Deblje marame su obično nežnije na ramenima od tankih pa mogu biti udobnije sa težim bebama. Opet, sve je stvar ličnih preferncija: neko voli deblje marame (čak i sa malim bebama), dok neko drugi ne.

Debelo „ćebence“ je lakše zategnuti

Zabluda: zapravo je deblje marame teže zategnuti kako treba jer nam je potrebno više snage da zategnetmo i zavežemo savršen čvor. Zbog ovoga se veoma debele „ćebaste“ marame (iznad 300 g/m²) ne preporučuju početnicima u bebonošenju.

Debelo „ćebence“ trpi sve greške

Zabluda: iako se nekad čini da je debelu maramu lakše zategnuti jer stoji u mestu i kad se ne zategne precizno ­„deo po deo“, ipak kao i svaka druga marama, mora da se zategne kako treba ne bi li pružila bebi potrebnu potporu i postavila bebu u pravilan položaj.

Tanke marame su savršene za toplo vreme

Istina: što više materijala imamo na sebi, biće nam toplije!

Kada je toplo ne treba koristiti debele marame

Zabluda: Nije samo gramaža ono što određuje koliko će marama grejati. Marame mogu biti prilično debele a ipak veoma prozračne (i samim tim veoma prijatne za korišćenje po toplom vremenu). Ovo je moguće zahvaljujući retkom tkanju (kakvo imaju LennyLamb marame iz serije MalaLjubav) kao i/ili marame sa lanom, svilom ili bambusom. Ako je marama gusto tkana i uz to debela, verovatno je bolji izbor za hladnije dane.

Velika gramaža znači i debela marama

Zabluda: iako visoka gramaža i debljina idu ruku pod ruku i marama velike gramaže je teška, ne znači nužno i da je debela, „ćebasta“. Debljina zavisi još od vrste tkanja i materijala. Ponekad je „debela“ ili „srednje debela“ marama skroz lagana i obrnuto: ponekad „tanka“ marama bude teška zbog gustog tkanja.

Debela marama je meka na ramenima

Zabluda: ovo zavisi od tkanja i materijala. „Duplo tkane“ marame čak i srednje gramaže, biće puno mekše na ramenima od onih gusto tkanih i teških. Uz to, marame sa vunom su mekše od npr. lana koji je po svojoj prirodi krut.

The post 8 istina i zabluda o gramaži tkanih marama appeared first on Grli Mama.

Pre svega da odmah uvedemo jedno pravilo: nema nošenja tokom najtoplijeg dela dana. Bebu u marami i nosiljci možemo nositi ujutro i kasno popodne/uveče kada sunce više nije jako.

Kako da obučem bebu kada želim da je nosim?

Uvek se vodite time da su nosiljke barem jedan dodatni sloj odeće. Zato bebu treba oblačiti što lakše i to u prirodne materijale kao što su pamuk i lan. Ipak, važno je i kako ćemo obući sebe, a ne samo bebu, pa i za sebe birajte lagane komade od prirodnih materijala. Idealno je da majica koju nosite bude što zatvorenijeg izreza kako se beba licem ne bi na slanjala na golu kožu. Ukoliko ipak oblačite majice dubljeg dekoltea, ali i ako se znojite mnogo (poput mene) možete između sebe i bebe staviti tetra pelenu presavijenu uzduž na pola. Ona će upiti višak znoja i donekle sprečiti da se beba i vi međusobno grejete.

Iako zvuči kontradiktorno, radi bolje zaštite od sunca preporučujem oblačenje veoma tankih pantalonica i bodića dugih rukava.

Imajte u vidu da nosiljke same po sebi nemaju UV zaštitu!

Na šta posebno obratiti pažnju?

Posebno vodite računa da je beba zaštićena od UV zračenja! Šeširić sa što širim obodom koji štiti lice i vrat je obavezan baš kao i krema sa zaštitnim faktorom.

Veoma je važno redovno nuditi bebu vodom (ili mlekom ukoliko joj još nite davali vodu) kako ne bi došlo do dehidratacije.

Vodite se zdravim razumom: kada ste napolju hodajte stranom ulice koja je u hladu, ako je veoma vruće, možete rashladiti bebu vlažnom maramicom iza ušiju (i sebe naravno),

Da li su neke nosiljke bolje od drugih za nošenje tokom leta?

Da! Neke marame i nosiljke su kreirane posebno za letnje nošenje. Njihova prednost je što ih poptuno ravnopravno možete koristiti i zimi. Npr. brend Calin Bleu je specijalizovan za veoma tankeletnje marame. Njihove tkane marame i ring-slingovi su napravljeni od 100% pamučne gaze koja diše i dopušta protok vazduha. Njihove elastične marame su takođe pogodne za nošenje leti. Iako se nose u tri sloja, veoma su prijatne. Napravljene su od viskoze i dovoljno su tanke da ne greju, a opet dovoljno čvrste da mogu da nose bebe do 10-12 kg težine.

Ring-sling je univerzalna letnja nosiljka, posebno dobra za bebe koje imaju dobru kontrolu vrata jer ih možemo nositi na boku. U ovom položaju je kontakt telo o telo manji te se manje grejemo. Uz to, i preko bebe i preko onoga ko nosi ide samo jedan sloj marame.

Neki proizvođači imaju i nosiljke sa kopčama kreirane posebno za nošenje leti. Takva je i nova LennyLamb-ova nosiljka LennUp Grade Mesh. Ovaj model ima mrežicu preko bebinih leđa i tako omogućava strujanje vazduha za prijatnije nošenje. LennyLamb ima i mei-tai (meh-dai) nosiljke od tkane marame koje su takođe dobar izbor za toplije dane.

Neki materijali se smatraju boljim za leto, npr. lan i svila, ali to što je neka marama ili sling od ovih materijala ne garantuje i da je prozračnija ili prijatnija. Ono na šta je važnije obratiti pažnju je gustina i tip tkanja.

Važno!

U svakom trenutku budite na oprezu i pratite svoju bebu. Ukoliko vam se čini da joj je previše vruće, izvadite je iz nosiljke kako bi se rashladila.

Dodatni savet za kraj: ukoliko planirate da ostanete duže napolju ili da bebu vadite iz nosiljke, ponesite preobuku, jer je vrlo verovatno da će bodi u kom ste izašli iz kuće biti mokar 😉

Uživajte u nošenju!

The post Bezbedno i udobno nošenje leti appeared first on Grli Mama.

Zato bih volela da ohrabrim one koji čekaju bebu ili imaju malu bebu da se odluče za ergonomski ispravno nošenje. Pokušaću da vam predstavim zašto je sve nošenje važno, i to ne samo za bebu.

Nošene bebe manje plaču

Ovo je dokazana činjenica. Bebe koje se redovno nose tokom dana (ne samo kada su nervozne i kenjkave) bolje spavaju tokom noći i manje plaču tokom celog dana. Zašto je to tako? Bebe do osmog-devetog meseca života nemaju svest da stvari (i osobe) koje ne vide postoje. Drugim rečima, svaki put kada izađete iz sobe (ili vidokruga bebe) ona misli da vi ne postojite! Tada se luči hormon kortizol, poznat kao hormon stresa. S druge strane, kada je beba u blizini majke pre svega, ali i drugih bliskih osoba, kada može da oseti njen miris i toplinu tela, luči se hormon oksitocin ili hormon sreće. Oksitocin je zadužen za veliki broj radnji u organizmu. On nam pomaže da osećamo mir, spokoj i sreću. A srećne bebe ne plaču!

Nošenjem se brže stvara bliskost sa novim članom porodice

Ovo važi kako za majku, tako i za oca prinove 🙂 Upravo zahvaljujući već pomenutom oksitocinu. Kada nam je beba dovoljno blizu da osetimo njen miris i toplinu, luči se oksitocin te se osećamo opušteno i zaljubljeno i taj osećaj povezujemo sa svojom bebom. Nošenje u marami umnogome olakšava ovaj proces i pomaže roditeljima, posebno tatama, da se brže povežu sa svojom bebom.

Nošenje bebi uliva sigurnost

Bebe naša blizina smiruje u mnogobrojnim situacijama: od kolika, preko preterane stimulacije do umora i gladi. Kada nervoznu bebu uzmemo i stavimo uz sebe poručujemo joj: ja sam tu za tebe. Ovim joj ulivamo sigurnost da smo uvek tu za nju, da ćemo uvek odgovoriti na njene potrebe i da nema potrebe da se brine. Zato je veoma važno uzeti bebu koja plače. Nasuprot uvreženom mišljenju da ćemo je tako navići na ruke, istina je da ćemo taka napraviti stabilno dete sigurno u sebe jer su mu roditelji podrška od prvog dana.

Nošenje podstiče laktaciju

Opet oksitocin. Ovaj hormon je, između ostalog, zadužen za otpuštanje mleka iz dojki. On podstiče kontrakcije mišića koji istiskuju mleko iz dojke i tako pomaže bebi da izvuče mleko. Osim toga, utiče na to da se osećamo spokojno i ovo osećanje prenosimo na bebu. Ukoliko dojite, možete primetiti kako mleko „nadolazi“ dok nosite bebu u marami.

Nošenje nam oslobađa ruke

Mislim da svaka mama zna koliko ovo znači. Bilo da imate novorođonče koje jednostavno želi vašu blizinu, a vi još ni ne znate šta vas je snašlo, bilo da imate dete od godinu i po – dve koje bi malo hodalo, a malo se nosalo, nosiljka je spas. Kada se beba tek rodi njena je prirodna potreba da bude blizu majke, pa ukoliko želite da nešto i uradite dok ispunjavate ovu bebinu potrebu, nabavite maramu 🙂

Nošenje nas povezuje

Nošenje bebe u ergonomskoj nosiljci/marami nas povezuje sa bebom, ali i sa partnerom. Zamislite, možete opet da se držite za ruke! 😀 Nošenje nas povezuje i sa drugim roditeljima. Na fejsbuku je veoma razvijena zajednica roditelja koji nose bebe i koji međusobno pružaju podršku i pomoć.

Nošenje je udobno!

Ergonomsko nošenje je veoma udobno, kako za bebu tako i za nositelje. Nažalost, klasični kenguri ili „visilice“ su doprineli da se na nošenje u nosiljci gleda kao nešto neudobno od čega će stradati kičma. Za razliku od ovih prevaziđenih pomagala za nošenje, ergonomske nosiljke i marame su kreirane tako da ravnomerno rasporede težinu bebe na gornji deo leđa i struk tako da osetimo samo jednu trećinu bebine težine. Ukoliko je sve zategnuto i namešteno kako treba, nijedan deo tela ne trpi posebno veliko opterećenje. Osim stopala 🙂 Zato uvek birajte udobnu obuću kada planirate duge šetnje sa bebom uz sebe.

Nošenjem se stvara srećan čovek

Kada imate sve do sada spomenuto u vidu, jasno je da ćete nošenjem pomoći svojoj bebi da sutra bude srećan čovek. Nošenje je postavljanje zdravih temelja međuljudskim odnosima i razvoju deteta uopšte. Dete dok je nošeno vidi svet iz perspektive odraslih i aktivan je član zajednice u kojoj će sutra znati kako da se ponaša.

Zaključak

Nošenje bebe je važan deo psihološkog i motornog razvoja bebe. Važan je deo i razvijanja odnosa poverenja između deteta i roditelja, ali je i veoma praktično. Za bebu koja se tek ispilela iz maminog stomaka novo okruženje je veoma stresno. Pomozite joj da se lakše i brže prilagodi svetu u kom se obrela. Pomozite sebi da se brže i lakše naviknete na novu ulogu koju ste dobili. Pomozite svojim leđima 🙂 Ovaj tekst je mogao da bude i mnogo mnogo duži, ali mislim da me razumete. Nošenje je važno.

The post Zašto je sve nošenje važno? appeared first on Grli Mama.

Karakteristike elastičnih marama

Sve elastične marame su rastegljive u svim pravcima i sve sadrže elastin (spandeks). Osnovni materijal je uglavnom pamuk, ali postoje i marame sa bambusom kao i one sa viskozom. Zahvaljujući svojoj rastegljivosti savršeno se nameštaju prema obliku bebinog (ali i našeg) tela. Ergonomsko nošenje podrazumeva da bebi samo pružimo potporu materijalom tako da ona zadrži položaj koji sama zauzme kad je uzmemo na grudi. Zato je toliko važno da marama savršeno prati oblik bebinog tela. Naravno, i tkana marama to savršeno radi, ali za nju je potrebno nešto više vežbe. Više o razlikama između tkane i elastične marame sam vam pisala OVDE.

Za elastičnu maramu postoji jedan način na koji se vezuje i na koji se beba stavlja u nju. Pošto je materijal rastegljiv, uvek moramo stavljati tri sloja preko bebe kako bi je marama dovoljno dobro držala.

Mane elastične marame

Osnovna, usudiću se da kažem i jedina mana koju ove marame imaju je upravo to što se nosi u tri sloja preko bebe. Ovo naravno nije problem kada bebu nosimo na jesen, zimu ili proleće, ali leti se elastična marama ne preporučuje. Novorođenče nema sistem za termoregulaciju te se veoma lako može pregrejati. Ako biste koristili ovaj tip marame i u letnjim danima, bebu možete staviti samo u peleni.

Elatična marama sa bambusom je nešto povoljniji izbor za leto.

Druga mana ovih marama je što su, iako deklarisane na 15 kg, udobne do 10 kg. Ipak, ja ovo ne smatram nužno manom. Mislim da je elastična marama veoma dobar uvod u svet nošenja i sigurno ćete lakše savladati tkanu maramu ili ring-sling ako ste prethodno koristili elastičnu maramu.

Kako se održava elastična marama

Svoju elastičnu maramu možete prati u veš-mašini na niskim temperaturama BEZ OMEKŠIVAČA. Ukoliko se odlučite da je sušite u sušilici, radite to na najslabijem programu. Elastična marama se NE PEGLA (nije li to sjajno 😀 ). Sve marame i nosiljke se u principu peru što ređe. Ukoliko je neki deo baš zaprljan, možete samo njega očistiti.

Kako se koristi elastična marama

Napomena uz video: na videu koristim demo lutku. Njene noge (kao što se može videti) nisu kao kod prave bebe. Trudite se da bebi ne širite previše nogice. Ovo posebno važi za bebe od 0 do 3 meseca. Nogice treba da su savijene u kolenima i kolena podignuta iznad nivoa kukova. To je ono što zovu M položaj: nogice i guza da čine slovo M. Bebina kolena treba da idu nama u stomak, a stopala zarotirana ka spolja.

Položaj kolevke

Ranije se u uputstvima mogao naći još jedan način za stavljanje bebe u elastičnu maramu: položaj kolevke. U svojim počecima i sama sam tako nosila svoju bebu, ali taj se položaj više ne preporučuje. Ukoliko se odlučite da bebu nosite u položaju kolevke obavezno vodite računa o sledećim stvarima: bebina glavica vam uvek mora biti vidljiva. Pazite da materijal marame ne pokriva bebino lice. Bebina brada uvek mora biti na dva prsta od bebinih grudi.

The post Elastična marama: sve što treba znati appeared first on Grli Mama.