Izolacija – vreme za čitanja

U novonastalim okolnostima stižu i neke novine na našem blogu. Prvi tekst koji izlazi van okvira nošenja beba na Grli mama blogu posvećen je ubijanju vremena kod kuće sa decom na najlepši mogući način: čitanjem!

Kao neko ko je studirao srpski jezik, a uz to su mi roditelji izdavači, čitanju sa svojom decom sam se radovala i pre nego što sam ih planirala. Radovala sam se čitanju njima i sa njima, otkirvanju novih svetova, pronalaženju novih naslova za decu ali i prenošenju onoga što sam ja u detinjstvu volela. Ko nas prati redovno zna da imamo jednog trogodišnjaka pa će shodno tome i predlozi za literaturu biti za uzrast od rođenja do 3-4 godine.

Duci sam počela da čitam ili pričam pesmice vrlo rano, a usput smo se upoznavali sa knjižicama kroz razne slikovnice tvrdih korica i malog broja strana. Nikada nisam insistirala na prevelikom broju knjiga već na tome da mu je sadržina zanimljiva i da mogu da se čitaju na više načina. Tako smo danas u situaciji da i sa 3 godine čitamo neke slikovnice koje je voleo kad je imao samo godinu dana (avanture Pepe Prase recimo) 🙂

Prve knjige

Za prve knjige je najbolje birati one sa jakim kontrastima, male i čvrstih korica. Meni su Pčelicina crno-bela izdanja uvek izgledala čudno dok nisam naučila da bebe do četvtrog meseca ne razlikaju boje a najbolje razlikuju upravo kontrast crno-belo. Tek od četvrtog meseca počinju da razlikuju boje i to jarke, tako da je nama za taj uzrast izbor pao na knjižice iz čuvene edicije Bebin dodir. Kasnije smo počeli da kupujemo i knjižice sa jednostavnim tekstom i ilustracijama. Ono što je važno da znamo jeste činjenica da nikad nije rano za čitanje i knjige.

Važno je bebu upoznati sa knjigom kao objektom, a za to su dobre i gumene knjižice za vodu (ima onih koje menjaju boju kad se pokvase) ili šuškave knjige koje sasvim male bebe mogu stavljati u usta (jer tako bebe upoznaju svet oko sebe). Kada beba, odnosno dete raste okruženo knjigama, čitanje mu postaje normalna i očekivana svakodnevna aktivnost. Ljubav prema knjigama se gaji, zato je zalivajte redovno i porašće velika.

Šta mi čitamo ovih dana

Pošto nemamo mnogo knjiga (i igračaka) u izolaciju smo ušli sa ograničenim brojem naslova. Ipak, kada sam shvatila da će vrtiće zatvoriti i da će nam trebati neke nove zanimacije, poručila sam nešto što sam odavno htela da kupim a nisam našla u knjižarama. U pitanju je knjiga Moje čudesno telo u izdanju Kreativnog centra a iz edicije Mali istraživači. Iz ove edicije već imamo i beskrajno volimo Podvodni svet, Svemir, U pokretu i Bube.

Prva knjiga iz ove edicije koju smo uzeli je U pokretu (kod nas u kući popularna kao Vozila) i neverovatno koliko puta smo je pročitali a još uvek je zanimljiva. Neverovatno je da sam tek posle stotog čitanja shvatila da se na baš svakoj strani nalazi golub. Kada dete zapamti gde je golub na svakoj strani možete probati da ga prevarite i kažete da je golub ovog puta na nekom drugom mestu. Mi smo se mnogo puta smejali ovako se igrajući. Ipak, ono što deci zapravo drži pažnju u ovim knjigama su prozorčići koji se otvaraju.

Mislim da su ove knjige odlična zanimacija i za decu od godinu dana, samo im treba prilagoditi način čitanja. Na primer, u ljudskom telu možemo imenovati delove tela, a postoji i deo posvećen prepoznavanju emocija na licu. Ukoliko, kao ja, čekate bebu, odlična je da starijem detetu pokažete kako je beba smeštena u stomaku i kako se postepeno razvija. Ovo nam je ubedljivo najčitanija knjiga od kad je počelo vanredno stanje. U stanju je da je po dva puta dnevno pročitamo od korice do korice s tim što jednom npr. čitamo samo ono što je u prozorčićima, a drugi put sve ono što se ne otvara.

Pored ovih pet knjiga koje nekad čitamo pred spavanje, a češće kao razonodu u toku dana, pažnju mu drže i sve knjige o Peci: Peca i šumski orkestar, Peca svira rok i Peca voli Mocarta. Divno je posmatrati trogodišnjaka kako povezuje instrumente iz različitih knjiga, kako pamti činjenice o dalekim gradovima, kako uživa u klasici jednako kao u dečjim pesmicama i kako prepoznaje električnu gitaru kada je čuje na radiju. Na knjigama o Peci stoji da su za uzrast 3+, ali mislim da možete probati i mnogo ranije da ih listate. Detetu će trebati pomoć da stisne dugmiće za muziku, ali će sigurno uživati u zvucima. Nemojte se zadržavati samo na tekstu ispisanom u knjizi (koji nije preterano bogat) već analizirajte ilustracije: šta sve Peca ima u svojoj sobi, koje životinje sviraju koji instrument i slično.

Zanimljivo mi je da knjižicu Mamoko (Kozikas izdavaštvo) brojevi koja nema ni jedno jedino slovo, može da lista i istražuje i po sat vremena (a ne ume sam da se zaigra igračkama tako dugo). Ilustracije u ovoj knjižici su toliko simpatične i drugačije da će sigurno i roditeljima biti zanimljive, a uz to su veeeoma bogate pa nije ni čudo što dete može toliko dugo da ih analizira. Ipak, definitvno nije za mlađe od recimo 2 godine upravo zbog bogatih ilustracija u kojima mlađem detetu može biti teško da raspozna netipične oblike i životinje.

Neki novi rituali

Ukoliko još ne čitate pred spavanje, sada je dobro vreme da čitanje uvedete u svoju večernju rutinu. Mi smo sa redovnim čitanjem pred spavanje počeli kada je Duca imao oko godinu dana. Bilo ga je užasno teško uspavati pa smo počeli lagano da uvodimo čitanje u našem krevetu kao sredstvo za smirivanje pomahnitalog deteta koje bi samo skakalo uokolo. U ovu svrhu nam je odlično poslužila Antologija srpske poezije za decu. Izbor pesama je prilagođen baš maloj deci, a ilustracije su jednostavne i vedre pa drže pažnju detetu dok mi čitamo.

Kada je progovorio, kraće pesme Duca je vrlo brzo usvajaoo i znao napamet, a vremenom je počeo da pamti i one duže. Osim klasike poput Čika Jove, tu smo se upoznali i za meni omiljenim Duškom Trifunovićem, Mošom Odalovićem i nekim drugim više i manje poznatim dečjim pesnicima.

Knjiga za koju se često hvatamo pred spavanje je knjiga mog detinjstva: Nedostajati. Jedna od retkih knjiga bez gotovo i jedne ilustracije u našoj maloj biblioteci, ali ne i manje zanimljiva od drugih. Mi imamo izdanje iz 1995.
godine, ali se mogu naći i neke novije verzije. Gotovo u svim pričicama glavni likovi su Mrav i Veverica koji dete uvode u svet svakodnevnih apstraktnih pojmova kao što je nedostajanje. Mnoge priče imaju duboku filozofsku poruku ali na površini, to su samo priče o životinjama koje žive u šumi.

Postala nam je draga i knjiga Čudovište iz snova koju možda već znate sa instagrama.

Ako tek špočinjete sa čitanjem pred spavanje, predlažem da počnete sa kraćim formama praćenim ilustracijama kako biste detetu privukli pažnju a vremenom birajte sve duže i duže pesme i priče.

Kako kupovati knjige

Kada kupujem knjige, vodim računa da ispunjavaju jedan od ova dva uslova: da su o temi koja mu je trenutno jako zanimljiva ili pak o temi o kojoj ništa ne zna. Prvi uslov mi omogućava da kroz knjigu nauči nešto novo o onome što mu je već interesantno (U pokretu), dok drugi dopušta da se zainteresuje za nešto novo i otkrije da li ga to zanima ili ne (Bube i… mu dugo nije bila uopšte zanimljiva, mislim da je bar mesec dana nismo ni pipnuli, ali vremenom se zainteresovao i počeo sam da traži da je čitamo. Svemir ga je odmah zaintrigirao i u njoj se upoznao sa raketama, planetama, asteroidima i drugim čudnovatim pojmovima). Takođe, važno mi je da ima dovoljno prostora u ilustracijama da možemo sami nešto da izmišljamo, postavljamo podpitanja i tražimo odgovore na njih.

Mnogi izdavači na svojim sajtovima imaju redovne popuste od 20% ili 30%, kod nekih se može platiti karticama a gotovo svi imaju besplatnu dostavu za kupovinu preko određenog iznosa pa u izolaciji možete kupovati knjige bez odlaska u knjižaru. Osim toga, kupovinom direktno od izdavača podržavate mali biznis koji je u ovom trenutku svakako ugrožen. U normalnim okolnostima ipak najviše volim da kupujem knjige u malim knjižarama pa i vama toplo preporučujem da povedete dete u ovu magičnu kupovinu 🙂 Što bi rekli stikeri na instagram pričama: shop small!